Дали работиш за да преживееш, или работиш за да живееш?
Posted on октомври 25, 2009
Filed Under wellness, Општо | 2 Comments
Ова е едно од прашањата кое е важно да се поставува секојдневно, лично за себе, за Тебе, за мене. Зошто? Накратко ќе го пишам тоа што го резонирам јас, а ако не се сложуваш тогаш напиши коментар, ќе ми биде драго да дискутираме на темава.
Работата го создала човекот. Целиот развој, ментално-психички-физички е резултат на постојаната работа – физичка, ментална… Барем така не учеа и такви теории постојат за еволуција на човекот. Тој пат веројатно не створил да бидеме ретките на планетава со комплетна свест и моќ да менувамесе што ќе посакаме (последново дефинитивно се потврдува во последните 2-3 децении кога технологијата прави се). Ако работата е таа што сите ја практикуваме секој ден, дали размислуваме што добиваме од тоа што го работиме?
Немам намера да возам со мојов став по патот на бизнисот… Работата е се – се што правиме секој ден. И ако сме невработени, работиме! Но дали од тоа имаме вистинска добивка или пак сме препуштени на водата која носи се и сешто, па и нас со по нешто? На што мислам. Еве многу кратко.
До 18-ка (барем така беше до пред извесно време, а сега веќе таа граница се кине), се здобиваме со доволно знаење и вештини, оформуваме карактер, за да бидеме самостојни. Колку сме, и дали сакаме, тоа сега е небитно за муабетов. Но 18-ката е клучот: дали сме свои луѓе или човеци кои под диригентска палка на тато, мама, дедо, баба и остали ѕврчки, правиме што ќе ни речат а не што ние сакаме. И уште поважно: знаеме ли што сакаме? До 18-ка сме уверени дека без работа нема ништо. И до 18-ка многу сме сработиле: сме научиле да одиме, зборуваме, да учиме, да сакаме, да водиме љубов (читај секс), да размислуваме со своја глава (резонираме), да го одбереме она што го сакаме а да го откачиме она што не е за нас…итн. Кој повеќе, кој помалку! Да, до 18-ка целата наша лична работа на нашиот личен развој резултира со градење на нашиот став. Да, да, се пегламе и по 18. Но ако најважниот пресврт е 18, тогаш дали сме вистински оформени како машина која отфрла непотребно, а прифаќа важно и корисно, за себе а не за други.
И нормално, од 18-ка па натаму – свој човек. Свој за се. Меѓу другото и за егзистенција. А во неа, меѓу другото – фамозните хартии со различни личности во различни вредности и димензии со различни имиња, но со едно заедничко – пари. И кога ќе дојде муабетот на пари, тогаш по default синонимот во нашите глави (најчесто, има и исклучоци) е работа: работиш или неработиш, од што живееш, што си направил, имаш ли доволно за себе, за да основаш семејство, за семејството – за твоите соништа - за твоите планови и цели во животот. Во ова последново огромен дел од нашата цивилизација е заглавен преку целиот живот, а особено од 18-ка па натаму. Не е така во Македонија? Не беше, се менуваат работите, станува неопходно да биде така. Ќе речеш, живееме во такво време, тавко општество, каде парите се се. И јас велам, да, парите се се. Но има нешто пред нив, пред да ги имаш / немаш. Определба: сакаш да ги имаш или не, знаеш да ги имаш или не, колку сакаш да имаш и дали ти се доволни за твојот живот, што ќе направиш за да ги добиеш и кога и со кого и со што. Многу врзуванки на темата пари, ајде подобро работа.
Немало работа во денешно време. Луѓето немале пари затоа што немале работа. Тешко било времето денеска. Барај сигурна работа. Живеј и биди задоволен со тоа што го имаш. Не лутај со мозокот, биди реален. Учи за да научиш и да го работиш тоа што ќе го научиш. Бегај надвор овде нема леб. Најди богат/а и гајле да си немаш. Биди добар со баба и дедо, ќе ти остават „имање“ па ќе живееш ко цар цел живот… Си ги сретнал/а овие муабети? Јас ги слушам секој ден. Изговори – блокади – кукавички муабети на луѓе кои не се подготвени од својата 18-ка или пак исплашени од сопствениот живот, да прават промени – да менуваат се додека го сакаат тоа, за да ги остварат своите соништа.
Насловот на постов е нелогичен за текстов? Потаман е! Зошто?
Преживувањето е својствено на животните – ќе се прилагодат на надворешните услови само за да преживеат. Но, ние се разликуваме од нив нели? Зошто да преживуваш? Зошто да не го живееш животот на свој начин? Кој може да Те попречи во таа Твоја цел? Дали знаеш за Твоите цели во животот? Живееш за себе или за други?
Живеењето е она што треба да Те интересира. Да живееш на свој начин, без никакви стеги во главата кој што ќе рече, кој што ќе мисли, кој што ќе посака да направи за да Ти наштети или подобро кој што ќе посака да помогне за да го оствариш Твоето! Ако работиш за да живееш, тогаш бујрум најди го својот пат: работи она што го знаеш, најди ја работата што сакаш да ја работиш, заработувај онолку колку Ти треба а не колку Ти даваат… Некој Те спречува во ова? Не. Некој ти забранува да работиш? Не. Не можеш да најдеш работа? НЕ. Нема работа? НЕ.
Има се за оној што бара и знае што сака, и кој знае да препознае што е што за да биде со него или не. Секој си ги знае своите приоритети и се ќе направи за да ги оствари. Има работа за секој што сака да го живее животот. Нема работа за оној што ужива сите да му помагаат, да му ги завршат работите, да си живее на готово… Особено интересни ми се оние што уживаат да мрчат за други, а себе си не се гледаат. Или подобро, Те советуваат што да правиш а самите ништо не направиле за себе, поточно направиле за да не направат.
Грешките се одлика на оние што сакаат, пробуваат, можат, но и на оние што не знаат. Не е трагично да не знаеш, жално е кога нешто не знаеш а се правиш дека го знаеш, и се гордееш со тоа мислејќи дека си најпаметен. И уште повеќе кога продаваш му** за бу****, само за да бидеш фаца у друштво, фамилија… А за многу кратко време ќе сватиш дека си згрешил/а, па после Ти е незгодно и сам на себе да си признаеш. А средината губи доверба во тебе. Те гледа дека си сезнајко па се плаши да те праша и за најситна ствар у животот а камо ли за совет за нешто важно во нивниот пат. Дури и е незгодно да биде со тебе у друштво пошто муабетот кој ќе го прави со тебе е празнотија и попусто потрошено време.
Дали можеш сам/а? ДА. Ако сакаш! Живеј го својот живот на својот начин. Тоа е она што јас досега го дознав и научив, и во што секојдневно уживам на свој начин. Работи за да живееш и уживај во тоа што го живееш.
Comments
2 Responses to “Дали работиш за да преживееш, или работиш за да живееш?”
Leave a Reply


mi se dopaga nacinot na razmisluvanje,a moram da priznaam,i nacinot na iskazuvanje. I jas poleka ,(no sigurno
))),se obiduvam da ziveam kako sto mene mi odgovara i se trudam da se raduvam na sitnici i da se raduvam na toa sto go imam,a ne postojano da se zalam za se sto nemam vo zivotot.se nadevam deka vo nekoe dogledno vreme ke se zapoznaeme i ke imame prilika da porazgovarame i za drugi stavovi.zalam sto so sonja ne uspeav da napravam welnes analiza,ama moja greska bese,ne uspeavme da gi usoglasime terminite.se nadevam,vo idnina ke go napravam i toa. pozdrav od gostivar i svetlana igneska
Jas bi se raduval na site raboti, posebno na golemite, najmnogu na malite.
Znam za wellness analizata. Ne znam kolku vistinski znaes sto ke dobies so nea. Veruvam koga ke bide toa taka ke posakas da ja dobies vednas, bidejki rezultatite se vazni za tebe i samo tebe.
Koga ke doagjas vo Skopje, pobaraj me i ke se zapoznaeme.